NEFORMALNI WELLNESS POKRET

Ranč Platan

ŠTA JE WELLNESS ZA ČOVEKA I DRUŠTVO

Halbert Dan, otac wellness pokreta - 1959.

U ovom radu autor predstavlja konceptualizaciju pozitivnog zdravlja (visok nivo wellnessa) i navodi načine za koje smatra da se mogu koristiti u istraživanjima u ovoj oblasti.

Uvod, šta je wellness

Probuđeno interesovanje javnozdravstvenih krugova za celodnevne lokalne zdravstvene službe i za porodične i zajedničke programe očuvanja zdravlja pokazatelj je da zdravstveni radnici postaju sve više „orijentisani na zdravlje“. Ovaj pomak u naglasku saglasan je sa često citiranim temeljnim ciljem izraženim u Ustavu Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i slabosti.“

Za većinu nas ovaj koncept pozitivnog zdravlja „vidi se kroz mutno staklo“, jer su nam oči dugo bile usmerene u drugom pravcu, fiksirane na bolest i smrt. Kada odvojimo vreme da pogled usmerimo na suprotnu stranu, fokusirajući se na stanje koje nazivamo dobrim zdravljem, uviđamo da wellness nije jedinstveno, amorfno stanje, već složen sklop sastavljen od preklapajućih nivoa wellnessa. Kako budemo učili da ove nivoe prepoznajemo objektivno, slično kao što sada razlikujemo jednu bolest od druge, shvatićemo da stanje dobrog zdravlja nije relativno ravna, nezanimljiva oblast „ne-bolesti“, već pre fascinantna i uvek promenljiva panorama samog života, koja nas poziva da istražujemo svaku njenu dimenziju.

Stoga je moja teza da i medicina i javno zdravlje moraju započeti višestruko i temeljno istraživanje faktora odgovornih za dobro zdravlje. Ne dovodeći u pitanje važnost niti nastavak i podršku postojećih medicinskih i zdravstvenih programa koji obuhvataju preventivna, kurativna ili rehabilitaciona istraživanja i aktivnosti, čini se jasnim da mnogi današnji i sutrašnji problemi traže podsticanje i razvoj nove glavne ose interesovanja usmerene ka pozitivnom zdravlju—dovoljno snažne da pokrene lekare, zdravstvene radnike i druge da značajan deo svog vremena, resursa i stvaralačke energije posvete razumevanju i negovanju dobrog zdravlja u pozitivnom smislu.

Zašto je potrebna nova holistička osa zdravlja

Potreba za ovom novom osom interesovanja ukorenjena je u promenama demografskog, društvenog, ekonomskog i političkog karaktera civilizacije. Ove promene su poznate, iako se njihov značaj često ne ceni u potpunosti. Mogu se sažeti ovako:

1. Svet se smanjuje. Vreme komunikacije svelo se gotovo na nulu. Saznanje o događajima može obići svet za sekunde i postati poznato širokim masama za nekoliko sati. Vreme putovanja iz najudaljenijih krajeva Zemlje smanjilo se sa godina i meseci na dane i sate.
2. Svet je prenaseljen. Pustivši nauke o medicini i zdravlju „s lanca“ u sveopšti napad na bolest i smrt, postigli smo opšti pad stopa smrtnosti bez odgovarajućeg smanjenja stopa rađanja. Nastala „epidemija“ rasta stanovništva donela je ogromne razmere i nove zdravstvene probleme zbog populacionog pritiska i oskudice resursa.
3. Svet je stariji. Kao posledica revolucije zdravstvenih nauka, relativno više ljudi doživljava starije doba. Raste potražnja za resursima, a naučna dostignuća ne mogu uvek nadoknaditi opadajuće prirodne izvore planete.
4. Svet je pun rastućih napetosti. Tempo savremenog života i zahtevi prema čoveku i društvu stalno se uvećavaju, bez odgovarajućeg prilagođavanja i jačanja unutrašnjeg čoveka i strukture društvenih organizacija.

Zbog ovih faktora, problemi sa kojima se suočavaju medicinska i javnozdravstvena profesija drastično su se promenili u poslednjim decenijama. Hronične bolesti i mentalna oboljenja su mnogo rasprostranjenija; čitav niz neurotičnih i funkcionalnih oboljenja, koja retko ugrožavaju život, ali ometaju življenje punim i produktivnim životom, u porastu je. Preventivni put budućnosti, kako za medicinu tako i za javno zdravlje, mora se u velikoj meri sastojati u preusmeravanju interesa i energije ka podizanju opštih nivoa wellnessa među svim ljudima. To zahteva da se jasno operacionalizuje, u objektivnim terminima, šta zapravo znači visoki nivo wellnessa za pojedinca, porodicu i društvenu strukturu.

Mreža zdravlja (wellness)

Kako bismo konkretizovali cilj visokog nivoa wellnessa, nužno je preći sa posmatranja bolesti i zdravlja kao dihotomije na razmišljanje o njima kao o graduiranoj skali. Za potrebe ovog rada, ova skala se konceptualizuje kao osa „mreže zdravlja“.

• Osa zdravlja – proteže se od smrti na levom kraju do „vrhunskog wellnessa“ na desnom.
• Osa okruženja – obuhvata fizičke i biološke faktore okruženja, kao i socioekonomske komponente koje utiču na zdravlje.

Njihovim ukrštanjem nastaju četiri kvadranta zdravlja i wellnessa:

1. Loše zdravlje u nepovoljnom okruženju
2. Zaštićeno loše zdravlje u povoljnom okruženju
3. Nastajući (emergentni) visoki wellness u nepovoljnom okruženju
4. Visoki wellness u povoljnom okruženju

Područje između krajnjih tačaka ose zdravlja prolazi kroz ozbiljne i manje bolesti, preko pozitivnog zdravlja ili slobode od bolesti, u oblast dobrog zdravlja – koja je za sada nedovoljno istražena. Na njenom kraju nalazi se cilj nazvan „vrhunski wellness“ – potpuna suprotnost smrti, tj. funkcionisanje na punom potencijalu u skladu sa godinama i konstitucijom pojedinca.

Iako je priroda tog cilja uvek promenljiva i verovatno ga nikada nećemo dostići u apsolutnim terminima, možemo dostići saznanje i uvažavanje njegovih suštinskih karakteristika u relativnim terminima. Kada se on razjasni i probudi odjek u našoj nutrini, pružićemo ruke ka njemu i boriti se za visoki nivo wellnessa, baš kao što smo se borili protiv bolesti i smrti.

Duh čoveka

Duh čoveka ne može biti ignorisan u medicinskim i zdravstvenim disciplinama. Predugo su ove oblasti posmatrale čoveka kao zbir tela i uma, dok je duh bio prepušten metafizici i religiji. Ako želimo da dosegnemo visok nivo wellnessa, neophodno je izgraditi most između biološke prirode i duha čoveka.

Duh izvire iznutra. Potrebno je razviti načine da čovek postane svestan svog unutrašnjeg sveta kroz koji tumači spoljašnji. To nas vodi u sfere društvenih i religijskih pitanja i u brojne kontroverze.

Zapadna kultura je stvorila dubok rascep između tela i duha. Nauka i religija preuzimale su različite segmente čoveka – lekari telo, psiholozi i pedagozi um, verski lideri duh, dok su društveni lideri oblikovali okruženje. Ova fragmentacija čoveka podriva celinu i sprečava harmoničan razvoj.

Harmonija je moguća tek kada se shvati da čovek predstavlja jedinstvo fizičkog, mentalnog i duhovnog. Svaka disciplina mora prepoznati da nema monopol nad čovekom u celini. Samo kroz priznavanje tog jedinstva može se graditi stabilan napredak ka wellnessu.

Za lekare to znači da moraju uzeti u obzir i duhovne faktore ako žele da doprinesu zdravlju tela i uma pacijenta. Niko ne može biti zdrav fizički ako je duhovno bolestan.

Da bismo istražili čoveka kao celinu u njegovom okruženju, potrebni su nam i biohemija, fiziologija i psihologija. Time otvaramo mogućnost za objektivno prepoznavanje različitih nivoa wellnessa.

Pitanja koja se postavljaju uključuju: kako razlikovati stepene wellnessa, kakav je uticaj pola, godina i rase, i kako prepoznati određeni nivo kao homogenu celinu. Ako se uspe razviti objektivna mera wellnessa u biohemijskim, fiziološkim i psihološkim terminima, lekari će dobiti moćan alat za unapređenje zdravlja ljudi.

Koraci koji se mogu preduzeti da se kvantifikuje pozitivno zdravlje

Iako trenutno ne postoje razvijene dijagnoze nivoa wellnessa, mogu se preduzeti konkretni koraci da bi se pozitivno zdravlje kvantifikovalo. To uključuje:

1. Unapređenje u stopama incidencije i prevalencije – jasnije razgraničavanje područja pozitivnog zdravlja od bolesti i onesposobljenosti.
2. Razvoj indeksa podložnosti – putem biohemijskih i funkcionalnih testova za razlikovanje grupa osoba najpodložnijih specifičnim bolestima.
3. Uspostavljanje indeksa prekurzora bolesti – pokazivanje varijacija u odnosu na normalno.
4. Odabir grupa ljudi bez bolesti – onih koji u potpunosti koriste svoje talente i potencijale; njihovo merenje biohemijskim, funkcionalnim i psihološkim testovima kako bi se utvrdile karakteristike visokog nivoa wellnessa. Grupe treba da budu reprezentativne za različite uzraste, polove i rasne kombinacije.

Mogućnosti merenja nivoa wellnessa u porodici

One uključuju posebna istraživanja usmerena na četiri glavne oblasti procene:

• Funkcionalni i emocionalni odnosi među članovima porodice
• Aktivnosti porodice i njenih članova
• Vrednosti koje su važne porodici i njenim članovima
• Odraz bolesti ili wellnessa člana porodice na zdravstveni status porodice kao celine

Važno je naglasiti da će, kada postane moguće dijagnostikovati nivoe wellnessa kod pojedinca, veliku ulogu imati društvene nauke. Na primer, istraživač može pratiti efekte različitih tipova zajedničkog života na pojedince i porodice, mereći njihov uticaj na nivoe wellnessa.

Kada se koncept visokog nivoa wellnessa kristališe i obogati doprinosima brojnih istraživača, bitka za wellness čoveka i društva biće započeta. Postojaće mnoge tačke angažovanja koje će doprineti uspehu u toj borbi.

Upoznaj samog sebe kroz wellness

Centralna tvrđava koju treba osvojiti, po mišljenju autora, jeste podučavanje ljudi kako da upoznaju sebe. Psihologija pokazuje da su naše percepcije spoljnog sveta neraskidivo povezane sa koncepcijama i emocijama utisnutim u naš um i telo. Bez znanja o unutrašnjem ja, razumevanje spoljnog sveta ostaje ograničeno. Um mučen predrasudama, mržnjom i strahom iskrivljuje ljudske odnose.

Iako su psihijatri mnogo učinili da olakšaju patnju mentalno obolelih, malo je učinjeno da se „zdravi“ ljudi nauče da upoznaju sebe i tako postanu uravnoteženiji i spremniji da rešavaju svakodnevne probleme. Koliko potražnje za tabletama za spavanje, alkoholom i trankvilizatorima potiče iz ove potrebe?

Pomoći odraslima da postignu bolje razumevanje sebe biće teško, jer većina beži od introspekcije. Sa mladima je zadatak lakši: pošto se ličnost deteta najvećim delom formira u predškolskom uzrastu, roditelje treba naučiti važnosti unutrašnjeg sveta deteta i kako da ga pravilno neguju. Tako dete kasnije može razviti kapacitet za visoki nivo wellnessa i sigurno odraslo doba.

Proces upoznavanja sebe zahteva zrelost i mudrost, uz naučno vođstvo. Deci su potrebne raznovrsne prilike za samoostvarenje. Kontakt sa mudrim i zrelim osobama nudi jedan od najboljih načina da dete stekne uvid u porodične i društvene vrednosti i ciljeve. Zrelost i mudrost odraslih treba staviti na raspolaganje deci kako bi bila podržana u svojim istraživanjima i avanturama sopstva.

Resursi mudrosti i zrelosti

Neiskorišćeni resursi mudrosti i zrelosti nalaze se u društvu među penzionisanim ljudima. Osobe koje više nisu aktivne u svojim karijerama, a proživele su bogate i pune živote, stičući usput dragocenu mudrost i zrelost, mogu postati povremeni pratioci i savetnici deci, naročito nadarenoj deci koja se osećaju izgubljeno bez dodatnog intelektualnog podsticaja u okviru porodičnog i školskog života.

Potrebno je pozvati penzionisane osobe posebnih kompetencija i dobrog zdravlja da se vrate aktivnom životu u zajednici. Oni mogu pomoći deci kojoj je potreban dodatni intelektualni podsticaj i mudro razumevanje. Najkvalifikovaniji među njima mogu služiti kao savetnici „bolesnoj“ porodici i kao čuvari kulture grupe, slikovito rečeno.

Zajednici su potrebni oni, a i njima je potrebna zajednica. Na ovaj način obostrano se jačaju međugeneracijske veze, dok se iskustvo i mudrost starih pretaču u vitalnost novih generacija.

Kreativno izražavanje wellness-a

U borbi za visoki nivo wellnessa, neophodno je pojačati značaj kreativnog izražavanja u našoj kulturi. Ono je ključni most između biološke prirode i duha čoveka. Kreativni duh prebiva u svakoj osobi i može se rasplamsati u svakom muškarcu, ženi ili detetu.

„Šta je kreativni duh?“ – može se definisati kao izražavanje sebe, ulazak u nepoznato u potrazi za univerzalnom istinom. Kako god ga definisali, jasno je da ga treba visoko vrednovati i brižno negovati, jer upravo ova osobina daje čoveku dominaciju u svetu.

Otkriće i stvaranje čoveku donose intenzivno unutrašnje zadovoljstvo. Istovremeno, kroz doprinos zajednici stvaraju se veze ljubavi, poverenja i sigurnosti sa drugima. Kreativno izražavanje i ljubav prema ljudima zadovoljavaju duboke psihološke i emocionalne potrebe unutrašnjeg sveta, dok se istovremeno zrače ka spolja – dovodeći do ispunjenog života.

Kada naučimo da dijagnostikujemo visoki nivo wellnessa objektivnim merama, otkrićemo da su kreativnost, altruizam i ljubav neophodni za postizanje tog stanja. Njihov razvoj u svakodnevnom životu vodi ka samopouzdanju, veri u sebe i rastу sopstva. Tako se postiže punija zrelost i uravnotežen wellness tela, uma i duha.

Preduslovi za dostizanje cilja

Cilj visokog nivoa wellnessa za čoveka i društvo može se dostići, iako ne lako. Potrebni su:

• Jasno definisan koncept i posvećenost njemu
• Sredstva i istraživanja
• Razumevanje, hrabrost i preispitivanje osnovnih vrednosti
• Pozitivna orijentacija ka životu i društvu

1. Wellness kao integracija sa okolinom

Dunn definiše high level wellness kao:

„Integrisan način funkcionisanja orijentisan ka maksimalizovanju potencijala pojedinca u okviru okruženja (environment) u kome funkcioniše.“

Drugim rečima, wellness nije samo lični ili mentalni izraz, već uključuje i međuzavisnost sa okolinom – prirodom i društvenim uslovima u kojima osoba živi.

• Integracija sa prirodom – zdravlje se ne može posmatrati odvojeno od prirodnog okruženja.
• Društveni uslovi – pojedinac ostvaruje potencijal samo ako postoji sklad sa društvom u kojem živi.
• Holistički pristup – wellness obuhvata telo, um, duh i okruženje kao povezanu celinu.

Na ovaj način, Dunn je jasno ukazao da visoki nivo wellnessa podrazumeva ne samo individualni razvoj, već i skladan odnos sa spoljnim svetom.

2. Ekološka svest i vitalnost prirodnih sistema

U okviru novijeg koncepta „planetarne otpornosti“ (planetary health), istraživači naglašavaju ono što je Dunn isticao još 1959. godine:

• Visoki nivo wellnessa zavisi od opstanka i zdravlja prirodnih sistema Zemlje.
• Život u skladu sa prirodom nije samo korisna preporuka, već suštinski preduslov za zdrav i vitalan život.
• Ljudska dobrobit je neraskidivo povezana sa stanjem biosfere – kada prirodni sistemi slabe, slabi i čovekovo blagostanje.

Dunn je time anticipirao savremene ekološke pristupe zdravlju, ukazujući da očuvanje prirodnih resursa i ravnoteže ekosistema direktno utiče na kvalitet života ljudi i na održivost društava.

3. Ekspanzivna primena wellness- a na društvo i planetu

Dunn nije stao samo na pojedincu. On jasno ističe da je high level wellness primenljiv i na šire društvene strukture:

„High level wellness primenljiv je ne samo na pojedinca već i na sve društvene organizacije – porodicu, zajednicu, institucije, naciju i čovečanstvo u celini. To podrazumeva napredovanje, otvorenu budućnost, interakciju i integrisano funkcionisanje koje prepoznaje međuzavisnost ljudi i drugih životnih formi.“

Drugim rečima, Dunn širi perspektivu wellnessa:

• Na porodicu – kao osnovnu jedinicu društva u kojoj se oblikuju vrednosti i zdravlje pojedinaca.
• Na zajednicu i institucije – koje moraju funkcionisati integrisano i u ravnoteži sa prirodom.
• Na čovečanstvo – jer zdravlje ljudi zavisi od globalne saradnje i održivosti planeta.

Ovaj pristup predstavlja ekološki i univerzalni balans duha: wellness kao filozofija koja povezuje pojedinca, društvo i prirodu u neraskidivu celinu.

Šta je Dunn rekao o prirodi i wellnessu

„Moramo se usuditi da sanjamo – snovi su seme stvarnosti.“
H. Dunn (1896–1975)

Reference

Dr Halbert L. Dunn bio je šef Nacionalne kancelarije za vitalnu statistiku, Služba javnog zdravlja, Ministarstvo zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite SAD, Washington 25, D. C. Smatra se ocem wellness pokreta.

Prevod originalnog članka: Halbert L. Dunn (1959), „High-Level Wellness for Man and Society“, American Journal of Public Health.

Izvori: • Dunn, Halbert L. Points of Attack for Raising the Levels of Wellness. J. Nat. M. A. 49(4):225–235 (jul) 1957. • How Well Is Your Family? Planirano za objavljivanje u ranom broju časopisa Today’s Health. • Your World and Mine. Essays on Human Relations. New York, N. Y.: Exposition Press, 1956. .