Prvi put kada smo došli u Vrdnik posetili smo manastir Ravanicu i spomenik Milice Stojadinović, pesnikinje. Gledali smo u bistu i divili se lepoti ove žene. Pitali smo se kako je neko ko je rođen daleke 1830.godine mogao da bude tako lep.

Uzmite svoje mobitele i ukucajte ime ove divne žene, nećete se pokajati.

Mi smo joj posvetili mali kutak našeg Ranča sa potočićem koji je Milica Stojadinović u svojoj pesmi učinila čarobnim, a mi ove stihove prisvojismo kao putokaz duši do ovog lepog mesta na Fruškoj Gori.

Svud tišina, samo potok
Kroz travicu što žubori,
Ispod tamni senki drva
Sa šuštanjem lisća zbori.

Srce! tu je mesto za te,
Ne razumu tebe ljudi;
Tvoja topla k rodu pjesna
Samo zlobu sveta budi.

Slušaj kako potok teče,
Pogle' kako nebo blista!
Amo srce, nisu za svet
Ova tvoja čuvstva čista.